Curiosities
Bolesti golubova – video snimci
Paramixoviroza Boginje (diphteria ) Trihomonijaza
Respiratorne bolesti Salmoneloza (paratyfus) Kokcidioza
You Tube zanimljivosti
Mike Tyson Dave Black & Ian Elstob′s Jastreb
Hranjenje mladih bez roditelja
Program Hranidba golubova
Pedigre Program za izradu rodovnica
Heinz H. Kaupschaefer , Engleski tipleri
Ad Schaerlaeckens , Prevedeni tekstovi sa Tekira
David Strossmayer ,Intervju sa majstorima Bodenovih ptica
John T. Curley , Tiplerski sport-1961
1963 – 2007 , NTU 20 plus elita
Slobodan Brkic
Slobodan Brkić član STK”AS”-Požarevac.Osnivač sa pok.S.Marićem tiplerskog sporta na Balcanu.Osnovali smo YUTS 1975 god.u Požarevcu.Prvi sam išo u Englesku i uvezo golubove od Jek Bodena-u daljem tekstu.Do sada imam preko 100 rezultata sa njima i nagradjen sam PLAKETOM-Takođe sam i POČASNI ČLAN YUTS-a.Najveći rezultat sa seniorima 18.32 tri puta sam preleteo 18 sati sa juniorima 15.55.Najdraži trofej TRAJNO VLASNIŠTVO: KUP KRALJA i KUP “STEVE MARIĆA” tri puta za redom sam ih osvajao.
” Istina o Boden golubovima u Jugoslaviji”
Prvi sam sa prostora stare Jugoslavije posetio svetske prvake sa golubovima tiplerima, 1979, imao sam srecu da me primi najbolji golubar sveta Dzek Boden i Majk Kamplin. O ovoj poseti sam pisao u casopisima “Dobro jutro” i “ZOV”. Tada u to vreme su bili letovi bez imalo hemije, bilo je nesto od preparata na bazi glikoze i tonik. Tada su golubovi leteli 20:40 i 20:20, prvi primerci su bili kafeni, beli, zeleni spicasti i vrlo malo plavih je bilo. Tada sam kupio tri para golubova i to, jedan par za mene i dva za Stanka Ilića. Ja sam zadrzao Kamplin muzijaka (leteo 19:20) diplomu jos posedujem, i zenku cistu Boden zelenu spicastu. Ostala dva para su zavrsila kasnije kod Belica u Kikindi.
Moj par je godinu dana bio kod pokojnog Stevana Maric na lezenju, jer je on meni prve tiplere dao. Posle sam ih ja preuzeo i polkonio mlade d njih Stanku Ilicu (sa njima je leteo rekord STV), Sljivcu iz Osjeka, Milanu Jelicicu – Novi Sad.
Od 80-te do 83-ce ove ptice su dominirale sa visokim letovima, preko 18 sati i prvi put se gledao nocni let, ali mojim neznanjem sam dobijao nule, jer jedan golub mi je uvek padao posle sat vremena (takozvani Hitler). Kasnije su potomci ovih golubova ubacivani u srpske visokoletace kod pokojnog Vladana Tomovica i Jove Mijatovica, Boze Djelica u Beogradu i td. Sa potomcima, njihovim sam napravio preko 70 rezultata, a najvece vreme je 16:58. Poslednje dve godine sam preleteo tri puta 18 sati, sa zenkama starosti godinu dana. Mislim, posle trideset petogodišnjeg iskustva da boljih ptica od Boden golubova nema, za nocne letove. Brica je obrijao sve golubare. Shannon, svaka mu cast ali uz danasnju hemiju i preparate.
Posle mene u Englesku je isao Stanko Ilic, Mirko Milovic, Sava Maksimovic i Marijan Ugarkovic. Kod Marijana je cak bio otac i majka svetskim rekorderima od 20:20, a zavrsili su zenka mu je pobegla, a muzijak je prodat u Bor. To je sve bilo do 1984. Znaci izvori Bodeni su leteli : Kikinda, Sombor, Novi Sad, Osjek, PoĹľarevac, Zemun ,Bor i td. Cak najbolji tipleras Evrope, sem Engleske, Kis Kovac (po mom misljenju) leti od plavog beloglavog goluba iz Pozarevca ( S.Maric 49.1), Contijeva zenka u kojoj ima (Kanalas, Kozomora, Belic, Brkic, koja je bila kod mene) zeleni muzjak( Kanalas ? Belic) bez prstena i jedan plavi. Znaci da i ovim golubovima osnov su Boden, 3 puta preko 20 sati.
Pokojni Stanko Ilic, preko moje malenkosti, stupa u kontakt sa Arturom Njutnom, i od njega kupuje golubove za Cetojevic Jovu iz Novog Sada. Nastaje konflikt i Jova ne uzima golubove i Stanko ih preprodaje ( Stankijevic, Kincec itd.) Tada je meni doneo brata i sestru od Kenn Burges, leteli 18 sati, loza cist Boden. Kasnije su mnogi drugi uvozili golubove iz Holandije, Nemacke itd. To je prava istina o Boden golubovima u Jugoslaviji.
GARANCIJA ZA TRAJNE LETAČKE SPOSOBNOSTI,
U mnogim knjigama i tekstovima uvek se pominje i ponavlja ako se žele dobiti dobri letački rezultati i postići uspeh treba obezbediti vlastito letačko-matično jato golubova.
Mnogi autori i pisci ovakvih saveta nisu uspeli u potpunosti to objasniti.I pored toga ja želim čitaocu dati par dobrih saveta iz vlastitog iskustva.
Pri tome ne mogu da izbegnem par stručnih izraza iz oblasti teorija nasledja kao što su :chromosomi-nosioci nasleđa,Gene-nasledne faktore,Heterozon-polne nosioce nasleđa(golub xx,golubica xo).
Kada se pare dva goluba dobijaju se naslednici koji nose u sebi kombinacije gena oba goluba.Samim tim ne nasleđuje samo spoljne osobine oca ili majke kao što su boja instikti,a to su karakterne osobine i prirodni nagoni(ovo je važno jer ima među njima zdravih i dobro ležećih golubova).
Golubovi po polnosti poseduu i razni broj hromozoma.Golub poseduje 80 nosioca nasleđa,golubica 79.Ova razlika se može objasniti time što za nasleđivanje polova uslovljava golub jer poseduje 1.polni hromozom više od golubice.Već ovaj podatak daje goluba kroz ovaj polni gen višu mogućnost uticaja na sinove ka i na kćerke.Golubica može da utiče samo na sinove.To je uslovljeno njenim heterozomom.
Kada se spoje parenja oba polna gena kombinacija golubice je u stanju da svoj X hromozom prenesa na sina što znači da ona može uticati i manipulisati samo sa muškim potomcima.
Nastane li prilikom parenja i ženka ona nasleđuje gen – polni heterozom od majkeIz ovih podataka izlazi zaključak da bi se dobilo dobro vlastito jato potrebno je jedan dobar golub iz dobre letačke linije.
Moja vlastita linija engleskih tiplera nastala je od jednog goluba leteo(19.20 i 19.05) uveženog i dve ženke iste loze.
Ovaj golub iz Engleske potiče iz jedne loze,čiji su se potomci kroz duži period pobedjivali na takmičenjima u dužini leta i pokazivali se kao izvaredni letači sa vrhunskim rezultatima. u letenju.Oni su bili pobednici na mnogim takmičenjima.
Golubica sa kojom spario pomenutog goluba uzeta je iz jata moga prijatelja,a takođe potiče iz iste loze.Tako sam ja kao početnik imao izvaredne uslove i omugućeno mi je da dobijem dobre letače,jer sam imao dobar početni materijal.Kroz često parenje dobio sam nakon prve godine više polusestara i polu brače. Moja prva generacija je na kraju kroz selekciju koju sam primenjivao samo na principu letenja.davala odlične letačke rezultate.Leženje i parenja sam vršio samo na letačkim kriterijumima.
Ovaj postupak sam primenjivao u nekoliko generacija genotipova.Danas mogu reći da imam rasplod za moj čitav golubarski period bez potrebe da ih uzimam iz nekih drugih loza i da gubim u rezultatima u letenju ili da doživim degeneraciju kroz leženje. Dogodili se da doživim veće gubitke(bolest,napad,grabljivica itd)onda bih pokušao da ovo nadoknadim isključivo iz loze-jata golubica,koje su parene na početku.
MUŽJAKE iz jata golubice ne bih nikada uzimao pa nemojte ni vi to činite ako imate sličnu lozu golubova kao ja.Jer kada bih ubacio mužjaka -a ne golubicu dobio ih potpun novo jato.
Po mome mišljenju genetski materijal se može najbolje sačuvati ako se duži niz godina vrši ukrštanje samo sa jednom lozom.Ako se upotrebljavaju srodne golubice za ukrštanje ne postoji opasnost da se postojeća linija loza uništi jer na čerku uticaj ima samo golub sa početnim njegovim heterozomom.Mužjaci mogu uslovljavati oba pola zajedno.Zbog toga ne koristiti muškarce jer mogu da prenesu genetski materijal svoje majke.
Nadam se sa mojim izlaganjem dovoljno objasnio kako da ne dođe do unošenja stranog genetskog materijala u vlastitu liniju.Ako bi vam se to dogodilo onda bi ukrštanjem i parenjem mladih uništila vlastita linija a isto tako bi bila uništeni predhodni dugogodišnji napori,.
Zašto je linija i rasa(LOZA) tako važna.Uzgajivači koji su to pokušali objasniti mogli su to lako učiniti samo ako su sa takvim golubovima učestvovali na takmičenjima. Za početnike odgovor nije tako prost.Jedan letački tim golubova,koji leti u različitim visinama i čija slika letenja nije ujednačena,postaju pre umorni pa zbog toga sleću pre vremena.Drugačije je sa jatom golubova koji imaju isti letački stil i koji lete u istoj visini.
Svako ko želi da godnama postiže dobre rezultate u letenju sa golubovima mora se truditi da uzgajaju golubove koji imaju što više zajedničkih osobina. Na kraju da bi se to postiglo mora se imati dobra vlastita linija i matično jato iste loze.
DA BI RAŠČISTILI OKO POSETE ENGLESKIM GOLUBARIMA
(1984.godina)
Sava Maksimović u daljem tekstu izneo mi sledeće:
POSETA ODGAJIVAČIMA ENGLESKIH TIPLERA U NEMAČKOJ,HOLANDIJI I
VELIKOJ BRITANIJI (ENGLESKOJ)
Početkom juna 1984g. krenuli smo put Engleske Marjan Ugarković sa suprugom i ja sa suprugom.Putovali smo automobilom Reno 4.Od Zemuna do Bristola ima oko 2500km.U Bristolu nas je na ulazu u grad čekao Džon Kalen.
Krenuli smo jedno jutro i prva stanica bio je Zagreb.Tamo smo po dogovoru posetili mog prijatelja Atilu Dubca koji je pustio tiplere za utakmicu.Utakmicu su sudili Dušan Stankijević i Branko Radivojkov iz Šida.Tu su bili prisutni i tipleraši iz Zagreba Iko Gostović,Olivio Diskordija i Vladimir Šeg.Vlada se iznenadio kada je video naš auto,i nije mogao da veruje da na tako dug put idemo sa tako malim autom.Ponudio mi je njegov „Alfa Romeo“.Zahvalio sam Vladi i ipak smo nastavili našim prevozom.
Dnevno sam vozio oko 600 do 800km,spavali smo posle svake takve etape.
Prvi koga smo na tom putu posetili bio je H.Kaupšefer u Dorstenu u Nemačkoj.Primio nas je lepo i kod njega smo se zadržali nekoliko sati.Golubarnik mu se nalazi u dvorištu a takmičari su na tavanu u lepim boksovima.Na krovu se nalazi mali trem za učenje mladih i takmičenje.Nudio nam je golubove na poklon ali nismo mogli da prihvatimo jer smo išli dalje za Holandiju.
U Nemačkoj smo posetili Šilera i Toni Fajdea.Svi oni imaju veoma lepe golubarnike i još lepše golubove.Obično imaju po 8 do 10 pari u priplodu.Od njih trojice najduže smo se zadržali kod Šilera.On ima vrlo prostrane boksove u priplodu za svaki par golubova.Ispred tih boksova nalazi se veliki trem.On je najbolji takmičar a njegovi tipleri su iz loze „Gordon Hjuz“.
Rastali smo se od njih i nastavili put u Holandiju u posetu N.Krefmajeru.Kada smo stigli kod Krefmajera,tri mužjaka letela su trening.Spremao je jato za „Najduži dan“.Imao je svega četiri mužjaka.Jedan je ostao u boksu,i leti u treningu sam da bi pratio ekipu i eventualno mogao da zameni nekog iz ekipe.Krefmajer je tada u priplodu imao pet pari tiplera,četiri takmičara,nekoliko mladih i i pet dropera.Ukupno 25-30 golubova,a tada je bio prvak kontinenta(naravno,bez Engleza).Njegovi tipleri su tada bili uglavnom u crvenoj boji.
Posle posete Krefmajeru,trajektom smo prešli Lamanš i iskrcali se u Doveru.Sada vozim levom stranom.Na putu za Bristol prošli smo kroz London oko 10 časova.Tada je najveća saobraćajna gužva.U Bristolu čekao nas je Džon Kalen,on je tada bio sekretar NTU.
Kod Kalena smo ostali nedelju dana.To smo iskoristili da posmatramo njegove treninge.Mi smo sa Kalenom obilazili golubare, posmatrali treninge i „učili“ kako treba hraniti golubove takmičare kao i priplod.Džon Kalen ima lozu tiplera „Džos Dejvis“.To je veoma priznata loza tiplera.On je sarađivao sa poznatim i uspešnim tiplerašima kao što su Sem Bilingem i Džim Vestikost.Ova loza tiplera odlikuje se odličnim letom,dobrim zdravljem i dobrom operjanošću.
Kalen nas je vozio u Birmingem da posetimo Pola Bovdena i Džek Bodena.
Kod Pola Bovdena smo stigli ujutro i proveli pre podne u prijatnom razgovoru.Pol ima lozu „Boden“ tiplera koji spadaju među najbolje u svetu.Pol ima najlepši golubarnik sa boksovima za matično jato,pojedinačnim boksovima za takmičare i grupnim boksovima za mlade.“Droperi“ su u drugom delu golubarnika.Ima ih oko 25-30 komada.Ispred golubarnika nalazi se kupatilo od betona za „dropere“.
Posle ručka krenuli smo svi zajedno kod Bodena.Boden je tada bio stariji čovek,što bi mi rekli „deda“.Kada smo stigli kod Džek Bodena(koji je do tada bio dva puta prvak sveta sa rezultatima 20.20 i 20.40 sati)letelo je jato mladih.Leteli su lepo i veoma visoko.Pitao sam Bodena da li su na dijetalnoj hrani i kako onda tako visoko lete.Odgovorio mi je da je malo pojačao hranu da lepše lete jer smo mi javili da ćemo doći.
Kada sam video njegov golubarnik imao sam utisak da je sagrađen pre 50 godina od starih dasaka i ako uđemo nas nekoliko da će se srušiti.U golubarniku sa leve strane nalaze se boksovi za priplod a sa desne strane na ekserima visi 10-15 merica razne veličine koje služe za doziranje hrane.
Kada sam video njegove golubove,zaboravio sam na stari golubarnik.Do tada nisam video lepše tiplere,a verovatno ni bolje letače.Malo je vremena i mesta da se opišu ti golubovi koji su do tada leteli dva svetska rekorda.
Pol Bovden nam je ispričao jednu zanimljivu anegdotu vezanu za prvi rekord 20.20 sati.“Tada je Boden hteo da leti 19-20 sati.Pošto je Boden navikao da posle ručka malo odmori,otišao je da odspava.Mi smo videli da golubovi još sveže lete i da mogu da lete više od 19-20,pa smo se dogovorili da vratimo sat u nazad,60 minuta a da ne govorimo Bodenu.Kada je Boden prekinuo let svi smo skočili i čestitali mu svetski rekord.On se našao u čudu,a onda smo mu rekli da smo vratili sat i da su njegovi golubovi umesto 19.20 leteli 20.20.Naljutio se zbog toga i hteo da poništi rezultat“.
Pol kaže da je Boden kao mladić bio vrlo prgav i nije trebalo mnogo da se potuče sa nekim.Boden je po zanimanju bio berberin.Ispričaću Vam još jednu anegdotu.Moj kum,isto tipleraš,Zeković Miodrag-„Mićola“,je po zanimanju berberin-„brica“.Kada sam mu po povratku u Zemun pričao o Bodenu,i njegovom svetskom rekordu odgovorio mi je „Eto vidiš i kod njih je „brica“ najbolji“.
Složićete se,vrlo duhovita opaska.
Sava Maksimović-Zemun
011-2619-448
062-9650567
ISTINA O BODEN PTICAMA NA BALCANU:
Ovom prilikom hteli smo se da se podsetimo pokojnog Stanka Ilića i njegovog odlaska u Englesku kod
tada svetskog rekordera Džek Bođena . Tekst koji sledi objavljen je 1991 godine u ćasopisu “Golubarstvo*.
Autor teksta je pokojni Stanko llić
POSETIO SAM SVETSKOG PRVAKA
Boravio sam u Engleskoj u aprilu 1980. godine, u poseti kod najboljih odgajivača engleskih tiplera i svetskog prvaka
Džeka Bodena , kojem su tri goluba letela 20 sati 40 minuta 1976 godine i koji već duže vreme redovno pobeđuje na
takmičenjima. Zatim kod Majk Kamplina jedinog koji je prošle godine uspeo da pobedi Bodena sa letom od 19sati 43
minuta. Obišao sam u Wolverhampton i MC. Donalda koji je bio treći u ukupnom plasmanu od prošle godine sa
rezultatom od 19 sati i 10 minuta. I na kraju Tony Pinchens, koji je imao rezultat od 19sati 01 minut sa četvrtim mestom
u ukupnom plasmanu . Kod Pinchensa sa nalazi Bodenov mužijak koji je leteo 20 sati i 40 minuta . Svi odgajivaći u
Wolverhamptonu i okolini imaju isti tip golubova i svi su poreklom od Bodena. Ovu rasu koja je najrasprostranjenija u
ovom delu Engleske Boden je dobio ukrštanjem tri vrste tiplera To su golubovi sa svetlim osnovama mahom vrapčaste
boje. zeleni l srebrno-plavi. mada pođmladak tih golubova leže i plave, plavo špicaste. Uz predhodnu najavu sam stigao
do gos Bodena u Birmingen , srdačno me je primio i počastio čajem i kolačima, a potom smo poveli razgovor o
golubovima, ishrani, treningu i svemu što me je interesovalo. Do sada sam imao mišljenje da engleski odgajivači nerado
pričaju o svojim golubovima i načinu rada , međutim ubrzo sam promenio mišljenje jer sam se uverio da to nije tačno
.Sve Što sam pitao i što me je interesovalo. na sve sam dobio odgovor.
Pokazali su mi hranu kojom hrane golubove kao i kada i kako hrane. Gospodin Boden ml je objasnio način leta,
značaj primarnih pera kod tiplera. Način ishrane kako mladih tako i u treningu .Pošto sam stigao oko 14 časova kod
Bodena, želeo sam da vidim golubove u letu. Iznenadilo me je to da oni ne puštaju tiplere pre 15 časova i 30 minuta na
let, a lete skroz do 23-24 časa. Tek tada se pale svetla na golubamiku, puštaju se droperi (ni kod jednoga odgajivača
nisam našao belo repane-dropere), i tek tada golubovi silaze. U slučaju da koji golub iz jata nastavi let noću, nestane
kada je dat znak sa drugim pticama iz jata, taj se odmah odvaja i uništava.
Kod engleskih odgajivača koji odhrane u toku godine oko 60 komada mladih svega 8-10 komada su ‘dobri* Iz ovoga
možete videtl kakva je kod njih stroga selekcija.
NI jedan golub ne srne ni jednom da pogreši. Ako koji pogreši nikada ga vise nećete videti u jatu za pripreme za
takmičenje.
U prijatnom razgovoru brzo je došlo 16 časova i Boden je pustio tri komada da lete, jedan golub iz jata koje priprema
za takmičenje je uvek beo sa špic crnim krilima i sitno prskan po vratu, dok su preostala dva vrapćaste boje. Ovakva jata
sa po tri goluba u boksovima Boden ima tri. Jedno je jato staro dok su ostala dva mlada i u svakom jatu je po jedan
ovakav beo golub. Jedno jato od tri komada pištavaca letelo je 12 časova i to mi je ustupio gosp. Boden. Čak mi je
jednog vrapčaste boje poklonio za uspomenu i kazao da ga pustim da leti u Jugoslaviji.
Vreme koje je tih dana vladalo u Engleskoj je bilo vetrovito. Za naše prilike retko koji odgajivač bi se usudio da pusti
golubove da lete po takvom vremenu. Ali u Engleskoj retko kada ne duva vetar. Pitao sam gosp Bodena kako se
ponašaju golubovi na lepom vremenu ,a on mi je objasnio da golubovi lete nisko kao sada, kada smo gledali, ako vetar
duva odozgo na dole ,a ako duva odozdo na gore oni lete visoko Po mirnom vremenu, sto je za njih retko vreme,
golubovi leta čas u velikim visinama čas u srednjem visu. Bođenove golubove sam gledao kako lete do 18 časova i 30
minuta vetar je l dalje duvao, a golubovi su leteli srednje i niže lebdeći. Snagu svojih krila jedino su koristili kada treba da
naprave zaokret ,a zatim bi se opet prepustili lebdenju. Gosp. Boden kao l drugi odgajivaći ne gledaju često svoje jato
kako leti, jedino im više obraćaju pažnju kada dođe vreme spuštanja golubova .Vreme je brzo prolazilo i morao sam da idem dalje.
STANKO ILIĆ
Like the blog
PRAVILNA ISHRANA ULOGA UGLJENIH HIDRATA U IZDRŽLJIVOSTI LETAČA
Da bi se postigla dobra vremena letača, ljubitelji tiplera moraou dobro da poznaju ulogu atletičarske pravilne ishrane i ulogu ugljenih hidrata za obezbedjenje izdržljivo- sti – energetske – kod dugih letova.
Na žalost, mnogi aspekti pravilne ishrane letača ili se ne razumeju ili se pogrešno primenjuju. Uradjene su mnoge studije za ljude atletičare u pokušaju da se postignu što bol^i rezultati, putem dijeta i uzimanja ugljenih hidrata. U poslednje vreme sve više oe pro- učeno kako organizam funkcioniše u uslovima produženih napre- zanja i iscrpljenosti. Pored toga što golubovi poseduju meha- nizam koji im obezbeđuje lako prevladavanje hipoxie (nedosta- tak kiseonika), niskog vazdušnog pritiska i niskih temperatura koji ljudi ne poseduju, drugi mehanižmi su slični kao na primer disanje (respiracija), pretvaranje energije putem procesa ATP (ADENOSINTRIFOSFAT), pohranaivanje i upotrebaB iste.
Dobro, kako može dijeta za letače biti modifikovana da zadovolji potrebu za energijom kroz pravilnu ishranu?
U odgovoru na ovo pitanje moramo poći od nekih osnovnih znanja i razumevanja principa vežbi i/ili razmeni materija.
1) Potreba za energijom
2) Ugljenohidratna dijeta i mišićni glikogen
3) Ugljenohidratna dijeta i jetreni glikogen
4) Hrana pre takmičenja
5) Uzimanje ugljenih hidrata za vreme vežbiEnergetski zahteviKada su letači izloženi maksimalnim fizičkim – mišićnim naprezanjima relativno velika količina eneggije se dobija razla- ganjem mišićnih i jetrenih rezervi ugljenih hidrata (glikogena)
.Glikogen služi kao osnovno gorivo za vreme vežbi koje traju duže od nekolilo sekundi. Čak, za vreme aktivnosti od dva 1 više sati, mišićni i jetreni glikogen je osnova za ponavljanje mišićnih kontrakcija. Pored toga što masti obezbeđuju velike količine energije, za vreme takvih naprezanja ako je istrošena mišićna rezerva glikogena, mišićno vlakno se neće kontahovati i letač je iscrpljen
. Ovaj oblik iscrpljenosti je ograničen na napore – fizičku aktivnost.
Letač u ovoj fazi mora preći na metabolizaciju masnih molekula.
Krvni PH se snižava i prelaz je neverovatno stresan
Na ovom nivou napornog leta, mnogo loše treniranih tletača doseže “zid”.
On se doseže posle 4-8 sati u zavisnosti od njihove fizičke spreme i vremenskih uslova itd. Interesantno, kad ptica dosegne “zid” – snaga volje malo može da pomogne, jed– nostavno ne mogu dalje. Njihovi mišići otkazuju.
Svaki dalji pokušaj je ikstremno bolan i iscrpljujući.
Dodatno, nivo šeće- ra u krvi se snižava i počinju da pate od psihološke depresije zajedno sa hipoglikemijom(nedostatak šećera u krvi).
Da bi “zid” bio pobedjen, letači mogu biti utrenirani tako da “zid” za njih ne predstavlja nikakav problem (da ne postoji).
Trening se sas- toji od mnogo sati letenja,
TRI PUTA nedeljno za koje vreme mi- šićni glikogen se maksimalno iskorišćava i obnavlja na višem nivou (većoo količini) sledeće nedelje.
Na ovaj način pomerate im “zid” intenzivnim letenjem jedne nedelje pre takmičenja, koji sledi sa tri dana nisko ugljenohidratnom dijetom a tri dana”pre- trpavanjem ugljenim hidratima”.
Teoretski, prenapregnuti mišići moraju to nadoknaditi tako što će “uskladištiti” veću količinu glikogena. Za vreme napornih treninga energetske potrebe i brzi- na sagorevanja mišićnog glikogena može prevazići GOLUBOVE mogu- ćnosti konzamacio‘e GH (ugl^enih hidrata)
Ko rezultat, nivo mišićnog glikogena se snižava svakog narednog dana napornog tre- ninga. Postepeno, letači mogućnosti se sužavaju i na kraju i najmanji trening dovodi do iscrpljenosti.
Ova hronična iscrplje- nost ^je poznata kao “stalenesa” koja može da se prebrodi pravi- lnom ishranom i odmorom.
Ovo se dešava ked loše informisanih ljudi i početnika
.U napornim aktivnostima – trajući po nekoliko sati – - kontrakcije mišića zavise sve više od CH (glikoza) koja po- tiče iz jetre a putem krvi se prenosi.
Generalno, što su duži i napornija treninzi sve je veće uzimanje glikoze iz krvi za mišićne potrebe. Radi održan«ja stalne koncentracije glikoze u krvi, jetra mora da razlaže više svog glikogena radi proizvodnje gli- koze.
Na žalost, količina glikogena u jetri je ograničena i često ne tnože da zadovolji potrebe mišića za glikozom.
Kao rezultat ovoga, količina glikoze u krvi – za vreme napornih vežbi može opasti sa normalnog od 80-100 mg glikoze u 100 cm^ krvi.
Obzirom da ćelije nervnog sistema zavise isključivo od količine glikoze u krvi – ovakve vežbe induciraju hipoglikemi- OU koja utiče na funkcije nervnog sistema i mišićnog tkiva.
U našem posmatranju hipoglikemija se najčešće podavljuje kad su tipleri izloženi naksimalnim fizičkim naporima na temperaturi od 80°F (27-28°C) i let se skraćuje za skoro 2 sata kod tempe- raturnih razlika povećanga od (4-5°C).UGLJENOHIDRATNA DIJETA I MIŠIĆNI GLIKOGENMišićni i jetreni glikogen je veoma važan za uspeh u takmičarskim sportovima.
Kako da ste sigurni da vaši letači imaju dovoljne rezerve glikogEna pre treninga i/ili ta- kmičenja?
Posle iscrplgujućifa vežbi, dijeta koja se sastoji od cco 60$ ch je suviše spora da nadoknadi mišićni glikogen*
Nakon produženih vežbi, vašim letačima je potrebno 46-48 sati kako bi povratili količinu mišićnog glikogena – koji su imali pre početka treninga.
Količina mišićnog glikogena se može povećati iznad normalnog nivoa tako da se prvo “isprazni” iz mišića napornom vežbama, a potom prehranom visoko CH hra- nom-dijetom za 3-4 dan
.Povećavajući količinu mišićnog glikogena iznad “no- rmale” mogućnosti vaših golubova se značajno povećavaju.
Ova beneficija – nadomeštaj glikogena o© lokalizirana u mišićima koji su bili uključeni u vežbe i naziva se “mašićne-ugljeno- hidratna super kompenzacija”.
Ako se CH daje pre vežbi samo je malo poboljšanje u količini glikogena.
Dijeta – masna ili proteinska posle napornog vežbanja, takodje daje spore rezu- ltate; nedovoljne za zemenu glikogena u zamorenim mišićima.
Dali oblik CH utiče na količinu uskladištenog mišićnog gli- kogena?
Ispitivanga sa radioaktivnim ugljenikom (C^) pokazu- ju da je veoma mala razlika u kom obliku su CH uneti – svi se na kraju pojave u krvi kao glikoza.
Čak i fruktoza se po- javljuje kao glikoza i izaziva tipičan glikozno indukovanu reakciju insulina.
Insulin igra najbitniju ulogu u skladi- štenju (vezivanju) glikogena – mišićima i jetri.
Svaka dij‘e- ta, bogata CH – bez obzira na oblik – dovodi do uskladištenja glikogena
No, pošto polisaharidi (kompleks CH) se sporije oslobadjaju iz stomaka pa je moguće da imaju produženo stimulativno dejstvo na lučenje insulina i podizanje glu- koze u krvi.
Štirak – ka o malted BARLEY (fermentisani BARLEY(ječam) i Moducal (100% Maltidextrin) i odmah svarljivd CH dobijen hidrolizom kukuruznog štirka) mogu se kori- stiti.
Ja dajem 16 grama (2 kašičice) rastvorene u 30cc vode po ptici – 3 puta nedeljno.
To obezbedjuje bolji izvor CH za vezivanje glikogena.
Uz CH druga hrana se mora davati svaki dan.
Na primer 15% proteina, 20% masti 65$ CH su potrebni za regeneraciju oštećenih mišićnih vlakana, posle vežbanja i zrnevlje mora biti tako oda- brano da se uklapa u datu formulu.
Samo 0,02 grama po unci težine je potrebno.
Mišlj,jenje je da je, “kost i koža” izgladnjavanje opa sno i dovodi do oštećenja ne- rava i loše utiče na sistem imuniteta pa može dovesti do hroničnih infekciskih zaraza
.Kako možete oceniti da je dovoljno akumulirano mišićnog glikogena?
Pošto se veže oko 3 grama vode za 1 gram glikogena, najbolje je pažljivo posmatranje teži- ne i njene promene sa većom/manjom količinom glikogena u tkivu.
Najbolje je beležiti težinu ptice ujutru pre hranjenja. Bubrezi izbace svu prekomernu vodu iz tela preko noći, jutarnja težina je najbolji indeks i obe] e- žava fluktuaciju i uskladištenje glikogena i vode. Uz naporne vežbe, normalna težina će biti za 2-3 unce manja no posle odmora od nekoliko dana i CH prehrane.
SVETSKI REZULTATI
Golub,engleski tipler kao rasa svuda u svetu pa i kod nas afirmisan je kao najbolji letač. Mnogobrojnizvanični rezultati preko 20 sati to najbolje potvrđuju, kao i svetski rekordIrca H. Shannona od 22,05 sati ostvaren1995. godine. Odgajivači sa ostrva (Engleska,Vels, Irska) gde je tipler i stvoren kao rasa i gde se zvanična takmičenja organizujuveć 100 godina uglavnom čine svetsku rang listu rezultata preko 20,00 sati. Naime,Engleska tiplerska unija (NTU) osnovana je 1912. godine. Tokom stogodišnjegtrajanja, pored više hiljada vrednih rezultata, tipleraši sa ostrva ostvarilisu 116 rezultata preko 20 sati. U periodu od 1992 do 2011. godine među elitomsvetskih velikana posebno se izdvaja H. Shannon, aktuelni svetski rekorder,koji je u pomenutom periodu ostvario čak deset rezultata preko 20,00 sati. Uistom vremenskom razdoblju V. Miggnott je ostvario 8, E. Anslow, aktuelnirekorder Engleske 6 i J. Lamb 5 rezultatapreko 20 sati. Međutim, prvi rezultat od 20,00 sati postignut je tek 1963.godine, odnosno 51. godinu nakon osnivanja NTU i prvog organizovanog takmičenjana ostrvu. Uspelo je to W. Lowattu jednom od pionira tiplerskog sporta u svetu.
Tek krajem prošlog i početkom ovog veka ulistu rezultata preko 20 satievidentirani su i odgajivači iz Holandije, Nemačke i Srbije. Prvi odgajivač iz Srbije u pomenutu listu evidentiranje 1997. godine. Uspelo je to Boroš Gaboru iz Sente koji je sa svojim tiplerimaostvario rezultat od 20,00 sati. Treba istaći da su zvanična takmičenja engleskih tiplera na prostorimabivše Jugoslavije vezana za 1975. godinu, kada je u Požarevcu osnovan prvitiplerski savez JUTS-75. Prvi seniorski rekord ostvario je Miroslav Đorđević izZemuna čije je jato, te 1975. za tiplerski sport na Balkanu istorijske godine,izletelo 12,22 sata, dok je Omer Milošev iz Kikinde sa rezultatom 13,47 satipostao prvi juniorski rekorder.
I nakon raspada zajedničke nam domovinetiplerski sport u Srbiji u organizaciji postojećih tiplerskih saveza nastavljada napreduje. Od tada pa zaključno sa takmičarskom2011. godinom u Srbiji je ostvareno 16rezultata preko 20 sati. Sa izuzetkom Velike Britanije ni jedna druga zemlja usvetu ne može se pohvaliti tolikimbrojem rezultata preko 20 sati. Još jedan podatak valja istaći, a koji nanajbolji način potvrđuje vrhunski svetski nivo i šampionske domete koje sudosad ostvarili odgajivača tiplera iz Srbije. I koliko god da je Srbija mala, utiplerskom sportu je velesila. Na listi nacionalnih rekorda zaključno sa 2011.godinom Srbija se sa rezultatom od 21,01 sati, koji je ostvario Starčević Duškoiz Šida, nalazi na trećem mestu. Ispred su Severna Irska (22,06) i Engleska(21,21) sati. Zatim slede: Nemačka 20,35, Vels 20,32 i Holandija 20,31 sati.Svi pobrojani rezultati ostvareni su sa golubovima seniorima. Na rang listijuniorskih rezultata u svetu samo Holandija imarezultat preko 20,00 sati.
Zaodgajivače tiplera iz bivše Jugoslavije interesantan je još jedan podatak, kojipotvrđuje njihov visok stepen posvećenosti u gajenju engleskih tiplera. Naime,odgajivači tiplera sa prostora bivše Jugoslavije koji su, u potrazi za poslomsvoje uhlebljenje našli u raznim zemljama Evrope i sveta nastavili su i tamo,sa puno uspeha, da gaje engleske tiplere. Nekolicina njih su čak postali irekorderi svojih novih domovina. Tako na primer Immer Saipi je sa rezultatom20,35 nacionalni rekorder Nemačke, Mitrović Dragoljub sa rezultatom 19,18 je seniorskirekorder Austrije, a Dragan Klačar je sa rezultatom 17,01 aktueli junorskirekorder Austrije. Pok. Dr. Dušan Krnja sa rezultatom 18,07 ostvarenim saseniorima još 1980. godine i juniorskim rezultatom od 17,55 ostvarenim 1987.godine i dalje je zvanični rekorder Švajcarske. I Oskar Zovich iz Toronta je sa18,00 sati zvanični seniorski rekorder Kanade. U Francuskoj je Slaviša Vulićdugo godina bio državni rekorder u obe konkurencije-seniorskoj i juniorskoj, au Austriji su pre Dragoljuba Mitrovića državni rekorderi bili Zlatko Klačar i Dragan Srećković
Od1975. godine pa do danas, u relativno kratkom vremenskom periodu, kraćem odpola veka, odgajivači tiplera iz Srbije uspeli su da dosegnu do samog svetskogvrha. Sa rezultatima koje je dosad ostvarila Srbija je, izuzimajući Veliku Britaniju, postala vodećatiplerska velesila u svetu. Za vrhunski tretman Srbije u svetskom tiplerskomsportu najveće zasluge pripadaju Sportskom tiplerskom savezu Vojvodine, koji sarezultatima koje u kontinuitetu ostvaruje osetno prednjači u odnosu na ostale saveze uSrbiji. Tabelarni pregled rang liste koju dajemo u prilogu to na najbolji načinpotvrđuje.
Međutim, za odgajivače engleskih tiplera u Srbiji takmičarska 2011.godina može se sa sigurnošću smatrati jednom od najuspešnijom, jer je ostvarenočak šest rezultata preko 20 sati i to u godini kada je u svetu ostvaren samojedan takav rezultat. Tako je Srbija, sa svoja šest rezultata preko 20 sati, nanajbolji način obogatila svetsku dvadesetočasovnu elitnu listu. Koliko jedužina leta tiplera od 20,00 sati neka magična granica najbolje govori podatakda je u Engleskoj ona dostignuta tek nakon pola veka takmičenja.
Međutim, zaključno sa 2011. godinom, nakonjednog veka organizovanih takmičenja u Velikoj Britaniji samo je 5 takmičara uspelo da ostvari rezultat preko 21,00 sati. Njimase pridružio i rekorder Srbije Duško Starčević kao jedini takmičar van područjaVelike Britanije. On je sa rezultatom 21,01 sati postao prvak sveta u prošloj2011. godini. U sportu ni jedan rekord nije neoboriv, pa tako ni apsolutnisvetski rekord H. Schannon od 22,05 sati. Da nije tako sva buduća tiplerskatakmičenja nebi imala smisla.
U tom nizu vrhunskih svetskih rezultataposebno treba izdvojiti dva takmičara: Lerinc Belu iz Sente i MiloševićRadivoja iz Mirijeva, koji su u jednoj 2011. takmičarskoj godini, zabeležili podva (2) rezultata preko 20 sati. U dosadašnjoj stogodišnjoj istoriji tiplerskog sporta u svetu uspelo jeto još samo trojici takmičara iz Engleske: 1990. godine S. Savers je ostvariorezultate od 20,26 i 20,22 sati, 1995. H. Shannon 20,07 i 20,05 sati i 1999. V.Mignott je ostvario rezultate od 20,21 i 20,18. sati.
Ono štoza tiplerski sport u Engleskoj i svetu znači H. Shannon to na prostorijamaSrbije, pa i šire nesumnjivo znači Kiš Kovač Šandor iz Kikinde. On je jedinidosad uspeo da četiri puta ostvari rezultat preko 20 sati. Odmah za njim sledeLerinc Bela sa 3 i Milošević Radivoje sa 2 rezultata preko 20 sati.
Rang Lista rezultata preko 20,00 sati u Srbiji
R.
BR
IME I
PREZIME
KLUB
SAVEZ
GODINA
VREME
LETA
1.
Starčević Duško
Šid
STSV
2011.
21,01 h
2.
Lerinc Bela
Senta
STSV
2011.
20,37 h
3.
Saravorac Goran
Bašaid
STSV
2010.
20,35 h
4.
Kiš Kovač Šandor
Kikinda
STSV
2008
20,31 h
5.
Mačai Gabor
Horgoš
STSV
2004
20,30 h
6.
Kinčeš Ferenc
Senta
STSV
2005
20,28 h
7.
Kiš Kovač Šandor
Kikinda
STSV
2011
20,26 h
8.
Kiš Kovač Šandor
Kikinda
STSV
2004.
20,24 h
9.
Lerinc Bela
Senta
STSV
2007.
20,23 h
10.
Glogovac Milivoj
Zrenjanin
STSV
2010.
20,20 h
11.
Lerinc Bela
Senta
STSV
2011.
20,18 h
12.
Milošević Radivoje
Mirijevo
JUTS-75
2011.
20,11 h
13.
Vešović Vojislav
Zrenjanin
TSSCG
2008.
20,05 h
14.
Kiš Šandor Kovač
Kikinda
STSV
2000.
20,05 h
15.
Milošević Radivoje
Mirijevo
JUTS-75
2011.
20,02 h
16.
Boroš Gabor
Senta
STSV
1997.
20,00
LjubišaŽ. Petrović
PRED TAKMIČARSKU SEZONU-KORISTIĆE MNOGIMA RECEPT MAJSTORA TIPLERSKOG SPORTA
VELEMAJSTOR SA TIPLERIMA.-FERENC KINčEŠ- STK SENTA
Pored bezbroj vrhunskih rezultata u letenja sa tiplerima od 17.18.19 i preko postigao je let od 20.28.časova.,
DRESURA tiplera-smatra Kinčeš je vrlo bitan preduslov za postizanja vrhunskih rezultata. Samo oni golubovi koji savladaju “uslovni” refleks-tokom dresure ulaze u letačke timove.
Dresuru započinje tako što svaki pojedinačno dobija skromnu dozu hrane.Golubove pušta da lete svaki dan(prve nedelje)i to predveče.Produžavajući postupno dužinu leta uvodi ih u mrak.Svaki koji ne može na dijeti da izdrži ove treninge eliminiše(likvidira).Pojačavajući dijetalnu hranu količinski golubovi mu lete svaki drugi dan 7-8 sati.Posle 20 TRENINGa obavlja probni let puštajući ih pre podneva da izlete 15-16 sati.Ovako radi tri nedelje pred takmićenje.
ŠEMA TRENINGA
Dijetalna hrana broj l.
2 dela ječma.,l deo sirak ljušten.,l deo pšenice i 1.deo proso.
Dijetalna hrana broj.2
Dijetalnu hranu bro .1.,obogaćuje sa 10% sastojaka: grahorice,graška,kukuruza,uljane repice i kanarinskog semena
Napomena: Ako je vreme isuviše toplo iz mešavine odstranjuje grašak i kukuruz.
Na Dijetalnoj hrani br.1 golubovi treba da lete od 4 – 5 sati.Ptice lete svaki drugi dan.Kada prodju dve nedelje treninga., prelazi na hranjenje sa dijetalnom hranom br.2
Ponekad kada mu zlete u treningu više od predviđenog vremena daje od 3-7 zrna kukuruza. Na ovom hranjenju (dijeta.br.2) treba da lete od 6 do 12 sati.,
HRANJENJE zadnja tri dana pred utakmicu:
1.dan : 2.kašičice dijetalne br.2 l kašičica takmičarske hrane. Voda sa vitaminima
2.dan 1.kašičica dijetalne hrane br.2 i 2. kašičice takmičarske hrane. Voda sa aminokiselinama.
3.dan 3 kašiččice takmičarske hrane(za mužjake 4
Piju čistu vodu.
UJUTRU pred start 2.sata daje 1 kašičicu prosa. Nakon 1/2 sata čista voda.
PRED TAKMIČARSKU SEZONU NIJE NA ODMET-PODSETITI SE KAKO RADE:
ARTUR NJUTN-svetski rekorder 1972 Long Day 20.07,
Kao dugogodišnji sekretar NTU A.Njutn je puno vremena posvetio pisanju o iskustvima oko gajenja i treniranja tiplera.Posebno su vredne pažnje njegove preporuke za treniranje mladih tiplera.Po njegovom mišljenju mlade treba odvojiti od roditelja,kada poćnu da sleću iz gnezda i sami jedu.To je pravo vreme kada ih treba sa droperima odvojiti u posebno odelenje.Prvih nekoliko dana mladi sa droperima dobijaju hranu koju su jeli sa roditeljima,zatim prelaze na ječam,ovsena prekrupa i pšenice.Njutn je bio protivnik starog načina učenja mladih na ječam,jer na takvoj ishrani mladi ne mogu dobro da lete i da se razvijaju.Gore navedenu mešavinu mladi su dobjali da jedu koliko hoće,nepojedenu mešavinu je sklanjao,a odmah zatim je davao vodu.
Mlade je puštao da šetaju i izlaze na krov,oko pola sata i uvodio ih je sa droperima u kavez.
Zatim su sedam dana leteli uz prisustvu dropera.Za dobre i rasne tiplere ovo je vreme bilo dovoljno da se ujate
Druge nedelje letovi mladih se odvijaju bez dropera,a prekid leta se završavao puštanjem dropera.‚U ovom periodu mladi već lete 6-7 sati ali važno da PRIHVATE DRESURU-prekid leta sa droperima.
Treće nedelje mladi se hrane zrnastom hranom:1/2 pšenice,i 1/2 sirka.,ali se pre glavnog obroka daje po kašičica mešavine:uljane repice,sirka,belog prosa,semena za kanarince,oljuštenog ovsa,konoplje,grahorice,nigera i pirinča.‚Ta mešavina je vrlo važno za kasnije za budfuće duge letove.‚Tretmanom ove ishrane mladi se podvrgavaju četvrte nedelje.‚i lete svakog trećeg dana od 6 – 8 sati.Zavisnošću od vremena i kondicione priprenljenosti mladih. Preporučuje da se sve vreme vodi evidencia svakog pojedinca iz jata o njegovom ponašanju.
ŠEMA HRANJENJA DVE NEDELJE PRED UTAKMICU
Ponedeljak:hrana pšenica i sirak.Čista voda
.Utorak: let 5 sati.rana pšenca i sirak.Čista voda.
Sreda: Let 6,5 sati.Hrana :1.kaf.kašičica semena za kanarince,sirka i pšenice i približno 9 zrna graška po golubui.Čista voda
.ČetvrtakIsta kao prethodni dan
.Petak: Ista kao prethodni dan.
Subota: Lete 9.sati.Hrana pšenica i sirak.Čista voda,stim što im se voda nudi i pre leta.
Nedelja: Hrana pšenica i sirak.Čista voda.
Ponedeljak: Lete 6.sati.Hrana: 1.kafena kašičica zobne prekrupe( za 3 goluba)kanarinsko seme,(isto kao zobna prekrupa)dopuna obroka pšenicom i sirkom.Čista voda.
Utorak: Kao prethodni dan
,Sreda: Let 6.sati.Hrana kao prethodni dan.
Četvrtak: Hrana: 1.kaf.kašičica uljane repice,2.kašičice semena za kanarince,l.kašičica ovsene prekrupe.l2 zrna graška po ptici. Čista voda
.Petak: UJUTRU u 8.30: l.kaš.prosa,2.kaš.kanarinskog semena,1.kaš.ovsene prekrupe,12.zrnsa graorice. Čista voda
UVEČE: u 20.30 Hrana: l.kaš.prosa,2.kaš.kanarinsko seme,1.kaš pšenice,l.kaš.sirka 9.zrna graška po golubu. Čista voda
.SUBOTA: u 12.sati podne: Hrana: 1.kaš.uljane repice,1.kaš.prosa.l.kaš. kanarinskog semena.1.kaš.sirka,ovsene prekrupe i graorice po volji. Čita voda.
Dva sata pred puštanje dati im malo svarljive hrane da bi pili vodu.
Obavjest.
Brkic YUTS
Majstor.
678 Upisi.
N.T.U.-100 GODINA, 17 Apr. 2012 21:24
N.T.U-100 GODINA
NTU (udruzenje) je osnovano 26. septembra 1912.godine.
Prvi sastanak je odrzan u Forest Lion Nottingham-u. Tada je izabrano 13 clanova odbora, tako da je udruzenje okupljalo veliki broj clanova.
Gospodin H. Collins je izabran za sekretara 1913.god. All England Tipler i Tumbler Pigeon Flying Society su reformisani februara 1908.god i kao takav postao najstariji savez koji postoji.
Nasuprot tome NTU je bio ogranicen uzgajivacima koji su ziveli na teritoriji Engleske. Od tada do septembra 2012 je proslo 100 godina.
Zvuci kao dug vremenski period, pa se sigurno pitate gde je sve to nestalo? Nazalost, kada sam preuzeo funkciju sekretara 1982.god, nisu mi bili dostupni podaci NTU-a.
Mora da postoji neko ko zna vise o tom savezu nego sto znam ja.
Imam samo nekoliko podataka koji datiraju iz 3.oktobra 1948.god i beleske (plan rada) NTU-a iz 1977.god.
Pokusacu da predocim nekoliko detalja tiplerskog sporta koji se razvijao tokom godina. Nadam se da ce se uzgajivaci sloziti sa mnom (da mi nece zameriti) jer nijedan covek nije sveznajuc pa tako ni ja ne tvrdim da znam sve.
Znam to da je tiplerski sport poslednjih godina u opadanju, ne sto se tice standarda letenja, vec sto se tice broja clanova NTU-a.
Ne mislim da se celokupna krivica moze svaliti na sivog sokola, medjutim ta napast sigurno ne pomaze. Nema vise mladih koji bi se bavili ovim sportom kao sto je to bio slucaj godinama unazad, jer im paznju zaokupljuju laptopovi i mobilni telefoni.
Mislim da bi bilo mnogo bolje da danasnji clanovi provode vise vremena sa svoim pticama nego da vredjaju jedni druge preko interneta.
Standard letenja je svakako visok od 1963.god, 11- 20 sati ili nesto vise od toga.
Evo jedne zanimljive cinjenice: nas bivsi predsednik Mik Kamplin je imao zabelezenih prvih 20 sati leta (1990) 20-4, i tada je njih petoro bilo ispred nega.
(1994) 20-12 opet 20 sati leta, opet njih petoro ispred njega, i dalje van okvira.
Konacno (1996) 20-12 i prvo mesto na nacionalnom nivou.
Prvi rezultat od 20 sati je postigao Wilf… (1963).
Prvi rezultat od preko dvadeset sati je postigao Ray… 20-2 (1971) . Prvi rezultat od preko 21 sat je postigao Hugh Coulter 21-10 (1992),
Svetski rekord. Eric Anslow je oborio svetski rekord 21-21 (1994).
Jos dva rezultata preko 21 sat, Harry Shannon 21-11 (1994).
I John Lamb, Belfast 21-00 (2001)
. 1995 Harry Shannon je oborio svetski rekord fantasticnim vremenom od 22-05, i to tokom sezone letenja u maju.
Ponosan sam sto sam bio sudija kada su leteli isti golubovi tokom sledeceg leta. Opet preko 20 sati 20-07
, Harry takodje drzi svetski rekord kada su u pitanju mlade ptice, sa sedam ptica 19-40. Leteo je vise od 20 sati DESET PUTA , vrhunski strucnjak i gospodin.
BRIAN ROSE N.T.U. SEKRTAR
JUNIORI.:
Gordon Hjuz iz Derbija i Edi Plester iz Birmingema su leteli preko 20 sati i drzali svetski rekord u kategoriji mladih ptica,
Lista onih koji su postigli rezultat od 20 sati se moze naci u Biltenu iz septembra 2011.
U junu 1876.god odrzano je tamicenje u letenju tiplera. Joe Hall je imao rezultat 9-28 a pretekao ga je J.Ball sa rezultatom od 11-05.
Joe Hall je tri puta uzastopno osvajao kup A.E. Young Bird sa 5 ptica 1902, 1903, 1904 13-32, 14-05, i 14-40.
Gospodin Joe Cockayne iz Sefilda je drzao svetski rekord 35 godina sa vremenom od 19035 u 1922. Jos jedan uzgajivac iz Sefilda, Gospodin Dzordz Marlou je drzao svetski rekord 1959.god sa 5 muzjaka 19-45.
1932 Gospodin J Holland iz Sefilda je osvojio NTU Young Bird Kup i tako oborio svetski rekord iz 1927.god.
Njegovi rezultati su 15-56, (1927), 16-50 (1931) i 17-00 (1932).
Jos jedan uzgajivac iz Sefilda gospodin Sem Bilingem je osvojio Ntu Kup za mlade ptice.
Njegovi rezultati su sledeci: 17-30 (1926), 18-06 (19-28, 18-15 (1929).
Ovi iz Sefilda su stvarno dobri letaci.
N.T.U.-100.GOD III
VELSKI REKORD
VELSKI i rekord u kategoriji starih ptica je drzao Cyril Saunders, Svensi, 18-12 (1928).
Prvi Velsanin koji je osvojio NTU kup za starije ptice je H.Emanuel, Svensi 17-11 (1912).
Aggregate cup 40-40 (1930).
Tokom tridesetih godina problem im je napravio sivi soko.
Jos jedan veliki gospodin, Percy Fields , se pridruzio NTU 1928 god., bio je jedan od prvih koji je dresirao i nocu koristeci fenjere koji su zasticeni od vetra, jedan u kavezu i jedan na kavezu
. Pristupio je takmicenju NYU-a ponedeljka 1934, oslobodio golubove, a zatim se posvetio duznostima sudije
. Kasnije tog jutra bio je oslobodjen tih duznosti te je otisao u crkvu kako bi se ozenio. Nakon sto je ceremonija zavrsena, vratio se svojim duznostima.
Sem sto je sebi obezbedio partnera,
Percy je takodje osvojio medalju za performans njegovih ptica. To je bio nezaboravan dan.
Moram takodje spomenuti i naseg predsedavajuceg Ken Potsa koji je na tom polozaju vec 26 godina, i za to vreme uradio neverovatan posao.
Iako se ne takmici toliko poslednjih godina, on je jako dobar letac (ima jako dobre rezultate).
Pridruzio se Willenahll T.C. 1976 i drzao rekord i za mlade ptice 18-04 i za stare ptice 19-20.
Dva puta je osvojio N.T.U aggregate kup.
Uzgajivac koji ima reputaciju pravog majstora je Dzek Boden.1974.god. potvrdio je je svetski rekord 20-40 a godinu dana kasnije je oborio taj rekord rezultatom 20-40. 1979 god.
Njegov ucenik Paul Bowden je imao rezultat 20-41 ali nije uspeo da spusti????? jednog u okviru dozvoljenog vremena.
Ocjenite upis.:
IV DEO -100.G. N.T.U.
Ovo se odnosi na one uzgajivace koji se ovim poslom bave 2 min a hteli bi da dostignu neki standard.
Cockayne,mARLOW,Billingham,Lovatt,Boden,Shannon,Hughes.Lincoln.Maccs,Westacotts itd., mogao bih da nabrajam u nedogled, oni predstavljaju standard. Sto se tice ukrstanja, naravno da je bilo zastupljeno.
Visok nivo izdrzljivosti tokom leta u protivnom ne bi mogao biti dostignut.
Jos 1870.god tipleri su ukrstavani sa vrstama Tumblers (i prevrtaci), Wests, Cumlets itd kako bi razvili izdrzljivost.
Opste je poznato da su 1800 .god Tiplere pobedjivali visokoletaci (tumblers-prevrtaci). Na kraju se ovo ukrstanjem preokrenulo
.Nakon toga su tipleri leteli 8 ili 9 sati dok su pre toga leteli 5 ili 6. Ukrstanje nije uticalo samo na ucinak tiplera vec i na njihov izgled.
Uzgajivaci iz Notts-a (Nottingamshire) su otisli u Lester i doneli sve prevrtace kojih su se dokopali, sto su uzgajivaci iz Lestera osudili.
Ovim su postavili osnove za vrstu koja leti 17 sati.
Jos jedan podatak o golubovima (vrsti) za koje mnogi veruju da su najbolja vrsta ovog veka. To su muzjaci koje je odgajio i trenirao predsednik NTU-a, Vik Luis
Sa ovim golubovima je osvojio NTU kup za novajlije 1981.god. Ucestvovali su na 12 NTU takmicenja, dva puta su osvojili prvo mesto; dva puta su osvojili drugo mesto; dva puta su osvojili trece mesto; i 6 NTU South Sections.
Osvojio je tri puta NTU aggregate kup, cetiri puta 19 sati, tri puta 18 sati i takodje su drzali Bristol Old Bird rekord 19-24.
Uz sve uspone i padove, NTU nastavlja da radi punom parom.
NAČIN TRENINGA I ISHRANE GOLUBOVA ENGLESKIH TIPLERA
Ekipa golubova je spremna za početak treninga jer se u njoj nalaze najbolji golubovi koji su veoma pažljivo odabrani.To su oni golubovi koji su svojim kvalitetom i poslušnošću izborili mesto u ekipi koja će na dan utakmice napraviti veliko iznenađenje.Vrlo često golubovi dobro lete i bez nekog naročitog treninga,ali to treba da izbegavamo jer se vrhunski rezultati postižu samo specijalnim treningom.
Prednost posebne ishrane i način treniranja su veoma važni jer se postižu vrhunski letovi u određeno vreme koje nama odgovara,a to je sam dan utakmice.Tačno je da pojedini golubovi postižu fantastične letove i bez ikakvog treninga sa minimalnom količinom hrane,ali to su izuzetci i na to se ne možemo osloniti.
Najvažnije je da se golubovi planski hrane,pravilno treniraju i to sve uz prisustvo „dropera“ jer oni vrhunac snage postignu,takoreći,određenog dana,a ishrana i trening se podešavaju za taj dan.
Mišljanja oko boksiranja golubova takmičara su podeljena.Neki takmičari su protiv boksova i pripremaju ih van boksova,dok su neki pristalice boksiranja.Lično mislim da golubove treba staviti ili svakog posebno u boks,ili u jedan veći boks celo jato.
Prednosti su u svakom slučaju na strani pojedinačnih boksova jer tu imamo punu kontrolu i što se tiče hrane,kao i zdravlja golubova.Golubove treba svaki dan kontrolisati da ne dođe do jakog mršavljenja i telesne lakoće.Takvog goluba treba isključiti iz jata.Početnik će najbolje uraditi ako golubovima da solidnu telesnu kondiciju i dresuru.
Golubovi takmičari treba da su temperamentni,ali ne sa dovoljno razvijenom muskulaturom.Perje treba da je zategnuto,izmet suv i krečnjav,oči svetle a nozdrve bele-napuderisane.
Golubovi se u treningu puštaju na letenje svaki treći dan,a hrana treba da se sastoji od ječma-pivarca,pšenice i darija,koji je po sastavu sličan prosu,tako da ga proso u potpunosti može zameniti.Ova hrana sadrži ugljene hidrate koji ne goje goluba,čine ga sitim i stvaraju kod goluba fine vlaknaste mišiće,Ako je potrebno hrana može da se pojača.To mora da vidi svaki takmičar.
SVAKI TAKMIČAR MORA DA PRONAĐE MINIMUM HRANE KOJI ODGOVARA NJEGOVIM GOLUBOVIMA DA U TRENINGU LETE ISPRAVNO A DA SE NE UGOJE.
Pošto treba da pripremimo golubove za određeni termin počinjemo sa treningom 45 dana pre utakmice.
Od rase samog goluba zavisi koliko mu je dana dovoljno za pripremu i ostvarivanje vrhunske kondicije.Kod nekih golubova se to postigne za 5 do 7 dana,a kod nekih za 3 do 4 dana.Gotovo je sigurno da većina golubova vrhunsku kondiciju postižu za 5 do 7 dana.Veoma je važno da golubovi u predtreningu neki put dobiju onu hranu koju će dobijati zadnjih dana pred utakmicu kako se ne bi desilo da zbog nepoznavanja hranu odbiju.
Kada se sa dijetalne hrane prelazi na drugu vrstu hrane potrebno je u vodu za piće staviti Karls-Badsku so i to jednu supenu kašiku na ¾ litra vode.
Karls-Badska so se daje golubovima da ne poremete varenje kada počnu da uzimaju drugu vrstu hrane i da se i poslednji ostaci ječma odstrane.Obično hrana u organima za varenje kod golubova posle uzimanja ostaje 12 do 14 sati,dok se kao izmet ne izbaci.
Pošto su golubovi leteli svaki treći dan i jeli kao što je napred izneto,oni će posle 10 do 12 treninga moći da lete 5 do 7 sati.Znači,može da se počne izgrađivanje za utakmicu.Sada dolazi do promene hrane.
Razgovarao sam sa Starčević Duškom iz Šida koji je u takmičenju Saveza Vojvodine ostvario „engleski rezultat“ i rekord STSV-21 sat i 01 minut.
Duško kaže:“Moji golubovi u treningu lete na dijetalnoj hrani koju pravim sam i najsličnija je Somborskoj dijetalnoj hrani.Na početku treninga lete tri do četiri sata a nekoliko treninga pred utakmicu lete deset do dvanaest sati.Poslednji trening traje nešto kraće,odnosno osam sati.
U početku noćni let traje oko dva sata a kasnije lete noću i do šest sati.Posle poslednjeg treninga moji golubovi imaju pet dana odmora.Sada jedu punu hranu a ona se sastoji od mešavine hrane firme Versele-Laga.“
Duško meri svakog goluba iz takmičarskog jata i u odnosu na težinu povećava ili smanjuje hranu.Od preparata,odnosno stimulativnih sredstava daje Fortalit,Omniform i Karmine.
Napominje da je veoma bitno da je matično jato sastavljeno od vlastitih,proverenih letača i koje vlasnik mora dobro poznavati.Svi golubovi koji su u matičnom jatu leteli su kod Duška za utakmicu i ostvarili odlične rezultate.
Sava Maksimović-Zemun
Tel. 011/2619-448
DA JE BILO sreće-NOVI REKORD NA BALKANU U LETu TIPLERA
GORAN STEVOVIC RODOM SA KOSOVA ZIVI U KRALJEVU
ČLAN STK .”KRALJEVO”-Kraljevo NTSS-YUTS-75
,TIPLERIMA SE BAVIM OD 2000.god
ČLAN DRUSTVA SAM OD 2003 G
- PRVE PTICE SAM NABAVLJAO DE MI KO DAO.
ALI NISAM MOGO NISTA POSTICI DOK NISAM CUO ZA G, FERENC KINCESA I NABAVIO BROJ DA BI MI ON PRODAO PAR GOLUBA .
TAKO SAM 2002 G. KUPIO OD NJEGA SIMLERA I ZUTU ZENKU ZA 100,MARAKA ,
LEGO SAM OD TOG PARA I MLADE.
POSLE SAM MORAO DA PROVUCEM JOS JEDNU ZENKU OD ALBANCA NEDJE IZ UROSEVCA VRAPCASTU.,
I ONA JE POREKLOM ISTO OD KINCESOVIH GOLUBA TAKO DA MOJE JATO VODI POREKLO OD DVE ZENKE I JEDNOG MUZJAKA
U MATICI IMAM 6 PARI I SMATRAM DA JE DOSTA I TE PTICE SU JEDNA FAMILIJA,
TERACE TERAM UVEK PO 3 KOM JER SLABO IMAM GRABLJIVICE
,PTICE DO UTAKMICE MOJE MORAJU IMATI 20 TRENIGA PROBNI LET MORA BITI OKO 17 SATI ,
PTICE HRANIM MOJOM HRANOM KOJOM JA MIKSUJEM TO JE:
PROSO,SIRAK ,BELI PIRINAC U LJUSCI,SVETLO SEME,ULJANA REPICA, GRAHORICA ,JECAM,MALO LANA, HELJDA I NA TOJ HRANI TERAM PTICE DA LETE OD 8 DO 12 SATI TRENIG.,
PREPARATE KORISTIM.
DEKSTRATONIK., RO 200 I FORMA VIT TABLETE,.,
U PRVIM DANIMA ODMARANJA DAJEM DEKSTRATONIK
ZATIM: ROO 2OO
I NA KRAJU FORMA VIT
ZADNJE HRANJENJE:
U 15 CAS SUBOTA AKO LETE U NEDELJU-SAMO SITNA HRANA POSLE SAT ČISTA VODA
SA MLADIMA OD OVIH PTICA.SAM POCEO DA PRAVIM REZULTATE I TO:
–2005 GODINE SA JUNIORIMA 15,32 .,Č. i 10 .05 TE GODINE .
– 2007 G leteli mi 16 ,06.č., juniori i 12 ,12.č. senori
– 2009 G su mi leteli 14 ,10 seniori i 11,50 ,juniori .,, 15,,25 juniori
–.2010 G 12 ,30 seniori
–.2011 G PRELAZIM U JUTS DA BI TE GODINE NAPRAVIO ISTO DOBRE REZULTATE:
15 ,45 juniori i ,18 ,13 senori
PRVI LET OVE GODINE , IMAO SAM DISKVALIFIKACIJU NA 18 ,50 .čas.
JEDNA ŽENKA MI JE STALA NA 18.50 ,A DRUGE DVE SU NASTAVILE LET DO 23.03 ČAS.,
KONTROLA JE BILA PRISUTNA OD 8 UJUTRU DO 01.časova posle ponoći
PO ZAVRŠENOM LETU I DISKVALIFIKACIJI JER DVE PTICE NISU HTELE DA SIDJU U ROKU PO PRAVILNIKU KONTROL JE OTIŠO U 01.ČASOVA POSLE PONOĆI.
JA I KOLEGE IZ KLUBA OSTALI SMO DA DA PRATIMO OSTALE DVE PTICE.
ONE SU LETELE KO NAVIJENE .,DA KOJIM SLUCAJEM NIJE BILO PLJUSKA UJUTRU U 4 ,03 MIN NEBI SISLE .
OSVANULE BI .,ALI OVAKO PTICE SU LETELE 23 03,.ČSAS.
ZA MENE OSVOJILE REKORD A NADAM SE DA CE PONOVIT AKO IM SE POGODE VREMENSKI USLOVI ISTI KAO I NA OVOJ UTAKMICI.
.U NTSS- JUTS -75 SAM PRESO IZ RAZLOGA SAMO STO IMA PLAĆENE KONTROLE (ŠTO SAM SE UVERIO).,DA NEBI BILO SUMNJE O LETU TAKO DA SAM SE UKLOPIO U RAD OVOG SAVEZA.
IMAM DOSTA PRIJATELJA I RADI SE POSTENO I RADNO,,
TAKO DA ZELIM OVIM PUTEM DA POZDRAVIM SVE TIPLERASE JUTS-A I., TSV I TSCCG DA SE DRUZE TERAJU
GOLUBOVE DRZIM U MATICI 6 PARI I SMATRAM DA JE DOSTA I TE PTICE SU JEDNA FAMILIJA, TERACE TERAM UVEK PO 3 KOM JER SLABO IMAM GRABLJIVICE ,PTICE DO UTAKMICE MOJE MORAJU IMATI 20 TRENIGA PROBNI LET MORA BITI OKO 17 SATI , PTICE HRANIM MOJOM HRANOM KOJOM JA MIKSUJEM TO JE PROSO SIRAK BELI PIRINAC U LJUSCI SVETLO SEME REPICA GRAHORICA JECAM MALO LANA HELJDA I NA TOJ HRANI TERAM PTICE DA LETE OD 8 DO 12 SATI TRENIG PREPARATE KORISTIM DEKSTRATONIK I RO 200 I FORMA VIT TABLETE, U PRVIM DANIMA ODMARANJA DAJEM DEKSTRATONIK ONDA ROO 2OO I NA KRAJU FORMA VIT
ZADNJE HRANJENJE obavljam U 15 CAS SAMO SITNA HRANA.,posle sat čista voda
ujutru pred start čista voda .,